Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Vaš štit protiv diskriminacije

Kada ravnopravnost nije samo reč već zakon

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan nezavisan državni organ osnovan da štiti sve građane od diskriminacije. Za osobe sa invaliditetom, ova institucija je ključni alat u borbi protiv nejednakog tretmana u zapošljavanju, obrazovanju, pristupu uslugama i svim drugim oblastima života.

Misija: Suzbijanje svake diskriminacije i doprinos izgradnji tolerantnog društva u kome svi uživaju jednaka prava i imaju jednake mogućnosti.

Vizija: Srbija kao pravedno, otvoreno i tolerantno društvo ravnopravnih ljudi sa jednakim mogućnostima, u kojem se poštuje različitost.

1. Uloga i nadležnost Poverenika

A) Šta Poverenik radi?

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ovlašćen da sprovodi postupak po pritužbama u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo.

B) Konkretne nadležnosti

Poverenik ima zakonsko ovlašćenje da:

• Prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije
• Daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije
• Izriče zakonom utvrđene mere (opomenu, obaveštavanje javnosti)
• Podnosi tužbe za zaštitu od diskriminacije, uz saglasnost diskriminisane osobe
• Podnosi prekršajne i krivične prijave zbog akata diskriminacije
• Upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije
• Prati sprovođenje zakona i inicira izmene propisa
• Preporučuje organima vlasti mere za ostvarivanje ravnopravnosti

C) Kako Poverenik postupa po pritužbi?

Korak 1: Poverenik prima pritužbu i razmatra je

Korak 2: Daje mišljenje o tome da li je bilo diskriminacije

Korak 3: Ako utvrdi da jeste, daje preporuku diskriminatoru

Korak 4: Ako diskriminator ne postupi po preporuci, izdaje opomenu

Korak 5: Ako ni onda ne postupi, obaveštava javnost

D) Koliko je Poverenik efikasan?

Važno: Poverenik ne može da kažnjava diskriminatore ako ne poštuju njegove preporuke, ali ih može ubediti da to čine autoritetom institucije, snagom argumenata i pritiskom javnosti.

Prema podacima, po preporukama Poverenika se postupa u 89,2% slučajeva, što pokazuje da institucija zaista radi i ima uticaj.

2. Šta je diskriminacija?

A) Definicija

Diskriminacija je kada je jedna osoba stavljena u lošiji položaj u odnosu na druge, a razlog je neko njeno ili njegovo lično svojstvo.

B) Dva tipa diskriminacije

Nejednako postupanje prema jednakima

Kada se prema nekoj osobi postupa drugačije (lošije) nego prema drugim osobama koje se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji.

Primer: U oglasu za posao profesora engleskog jezika koji može da radi svako ko je završio Filološki fakultet traži se osoba do 30 godina starosti, čime su isključene sve osobe starije od 30 godina.

Jednako postupanje prema nejednakima

Do diskriminacije može doći i kada se prema osobi (ili grupi) postupa onako kako se postupa i prema drugima, iako se oni zbog nekog ličnog svojstva nalaze u različitoj poziciji u odnosu na druge.

Primer: Kada vrtić obezbeđuje istu hranu za svu decu, ali neka od njih imaju drugačije zahteve iz zdravstvenih razloga (npr. alergija na gluten, dijabetes).

C) Lična svojstva na osnovu kojih se vrši diskriminacija

Diskriminacija može biti zasnovana na različitim ličnim svojstvima koja su stvarna ili se samo pretpostavlja da ona postoje. Lično svojstvo predstavlja neko obeležje koje je vezano za ličnost neke osobe, a koje ona “deli” sa većim ili manjim brojem drugih ljudi.

Najčešća lična svojstva:

• Rasa, boja kože
• Državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo
• Jezik
• Versko ili političko ubeđenje
• Pol, rodni identitet
• Seksualna orijentacija
• Invaliditet
• Bračni i porodični status
• Starosno doba
• Članstvo u političkim i drugim organizacijama
• Zdravstveno stanje
• Socijalno poreklo
• Imovno stanje

D) Vrste diskriminacije

Diskriminacija može biti:

• Direktna ili indirektna
• Namerna ili počinjena iz neznanja

Važno: Može se desiti da neko učini akt diskriminacije a da toga nije ni svestan.

3. Diskriminacija osoba sa invaliditetom u Srbiji

A) Poseban izveštaj o diskriminaciji (2025)

U septembru 2025. godine, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), predstavio Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.

Glavni zaključak: Osobe sa invaliditetom u Srbiji i dalje se suočavaju sa brojnim izazovima u ostvarivanju svojih prava.

Izveštaj opisuje ključne izazove u oblastima:

• Pristupačnosti javnih objekata i usluga
• Zapošljavanja (najviše diskriminacije!)
• Obrazovanja (nedostupnost inkluzivnog obrazovanja)
• Socijalne i zdravstvene zaštite

B) Najčešći oblici diskriminacije osoba sa invaliditetom

1. Zapošljavanje

Ovo je oblast sa najviše zabeleženih slučajeva diskriminacije.

Najčešće prepreke:

• Ukorenjene predrasude poslodavaca o kapacitetima osoba sa invaliditetom (92% ispitanika)
• Nedovoljna pristupačnost radnih mesta (46% ispitanika)
• Nedostatak adekvatnih kvalifikacija kandidata (46% ispitanika)

Primeri diskriminacije:

• Odbijanje zaposlenja zbog invaliditeta uprkos kvalifikacijama
• Nepružanje razumnog prilagođavanja radnog mesta
• Dobijanje otkaza nakon oboljevanja ili povrede
• Neadekvatno radno mesto koje ne odgovara nalazu medicine rada

2. Pristupačnost

• Nedostupni javni objekti (centri za socijalni rad, opštine, pošte, PIO fond)
• Nepostojanje rampi, liftova, prilagođenih toaleta
• Nedostupne informacije i komunikacija

3. Obrazovanje

• Odbijanje upisa u školu zbog invaliditeta
• Nedostatak ličnog pratioca
• Neprilagođeni nastavni materijali
• Fizička nepristupačnost škola

4. Zdravstvena i socijalna zaštita

• Odbijanje pružanja zdravstvene usluge
• Nepristupačni zdravstveni objekti
• Dugačko čekanje na procenu radne sposobnosti
• Nedostatak usluga podrške u zajednici

4. Kako se obratiti Povereniku?

A) Ko može podneti pritužbu?

Svako ko smatra da je diskriminisan može podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Važno: Pritužba mora da bude potpisana. Poverenik ne postupa po anonimnoj pritužbi.

B) Kako napisati pritužbu?

Pritužba se podnosi u pisanoj formi na priloženom obrascu koji možete preuzeti sa sajta ravnopravnost.gov.rs.

Pritužba treba da sadrži:

• Podatke o tome ko je žrtva diskriminacije (ime, prezime, kontakt)
• Ko je izvršio diskriminaciju (poslodavac, ustanova, organ vlasti)
• Opis diskriminatorskog postupka (šta se desilo, kada, gde)
• Dokaze o pretrpljenoj diskriminaciji (isprave, svedoci, prepiska, fotografije)

C) Primeri situacija kada da se obratite Povereniku

• Poslodavac vas je odbio zbog invaliditeta uprkos tome što ispunjavate sve uslove
• Škola odbija upis vašeg deteta zbog invaliditeta
• Restoran ili radnja vam odbija pristup zbog invaliditeta
• Opština ne dozvoljava pristup javnoj ustanovi zbog arhitektonskih barijera
• Dobili ste otkaz nakon oboljevanja ili povrede
• Poslodavac odbija da prilagodi radno mesto vašim potrebama
• Vređani ste ili ismevani zbog invaliditeta
• Uskraćena vam je usluga (zdravstvena, socijalna, obrazovna) zbog invaliditeta

5. Postupak i rokovi

A) Koliko traje postupak?

Postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti traje 90 dana.

B) Da li se naplaćuje?

NE. Postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti je potpuno besplatan.

C) Šta se dešava nakon podnošenja pritužbe?

Korak 1: Poverenik razmatra pritužbu i prikuplja dokaze

Korak 2: Traži objašnjenje od diskriminatora

Korak 3: Daje mišljenje o tome da li je bilo diskriminacije

Korak 4: Ako jeste, daje preporuku kako otkloniti diskriminaciju

Korak 5: Prati da li je preporuka sprovedena

D) Šta ako diskriminator ne postupi po preporuci?

Ako diskriminator ne postupi po preporuci Poverenika:

1. Poverenik izdaje opomenu
2. Ako ni tada ne postupi, Poverenik obaveštava javnost
3. Poverenik može podneti krivičnu ili prekršajnu prijavu
4. Poverenik može podneti tužbu, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisane osobe

6. Razumno prilagođavanje — ključno pravo

A) Šta je razumno prilagođavanje?

Razumno prilagođavanje je institut uveden u naše zakone ratifikovanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.

To znači da poslodavac ima obavezu da prilagodi radno mesto osobi sa invaliditetom kako bi ona mogla da obavlja posao na ravnopravnoj osnovi sa drugima.

B) Primeri razumnog prilagođavanja radnog mesta

Fizičke izmene:

Rampa, prilagođen toalet, lift, viši sto, šire vrata

Tehnička pomagala:

Specijalni softver za slepe ili slabovide, prilagođena tastatura, povećalo

Fleksibilno radno vreme:

Mogućnost rada od kuće, prilagođen raspored

Prilagođavanje zadataka:

Preraspodela nekih obaveza koje osoba sa invaliditetom ne može da obavlja

Dodatna obuka:

Vreme za učenje novih veština ili prilagođavanje

C) Šta NIJE razumno prilagođavanje?

Poslodavac nije dužan da sprovede prilagođavanje ako bi to predstavljalo nesrazmerno opterećenje za organizaciju.

Ali: Moraju se razmotriti sve moguće mere, a finansijski troškovi sami po sebi ne opravdavaju odbijanje prilagođavanja.

7. Razlika: Poverenik vs Zaštitnik građana

Mnogi ljudi brkaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Evo razlike:

A) Primeri kada se obratiti kome

Povereniku:

• Poslodavac vas odbija zbog invaliditeta
• Škola odbija upis deteta zbog invaliditeta
• Restoran odbija pristup

Zaštitniku građana:

• PIO fond, RFZO, Centar za socijalni rad dugo ne rešava vaš zahtev
• Organ vlasti ne poštuje zakonske rokove
• Osoba sa invaliditetom ne može da ostvari neko pravo pred konkretnim organom jer objekat nije pristupačan

Oba:

• Opština ne poštuje rešenje o pristupačnosti
• Organ nejednako postupa prema osobi sa invaliditetom u odnosu na druge građane

8. Kako poslati pritužbu?

A) Online

Preuzmite obrazac sa sajta: ravnopravnost.gov.rs/diskriminacija/prituzba-zbog-diskriminacije

B) Elektronska pošta (e-mail)

poverenik@ravnopravnost.gov.rs

C) Poštom

Pošaljite pisanu pritužbu na adresu:

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Bulevar kralja Aleksandra 84
11000 Beograd

D) Lično

Možete doći lično u kancelariju Poverenika:

Adresa: Bulevar kralja Aleksandra 84, Beograd

Pristupačnost: Ulaz u samu zgradu, kao i pristup kancelariji, prilagođeni su rampama i liftom osobama koje koriste invalidska kolica.

9. Praktični saveti

A) Dokumentujte diskriminaciju

Čim se diskriminacija dogodi, zapišite:

• Datum, vreme, mesto
• Ko je diskriminator (ime, firma, institucija)
• Šta je tačno rečeno ili urađeno
• Eventualne svedoke

B) Čuvajte dokaze

• Dopisi, mejlovi (odbijanje zaposlenja, otkaz)
• Fotografije, video snimci (nepristupačnost)
• Oglasi za posao (diskriminatorni uslovi)
• Medicinska dokumentacija (rešenja, nalazi)

C) Reagujte na vreme

Ne čekajte mesecima. Što pre podnesete pritužbu, lakše je dokazati diskriminaciju.

D) Ne odustajte

Čak i ako Poverenik utvrdi da nije bilo diskriminacije, možete pokrenuti sudski postupak. Mišljenje Poverenika nije konačno — sud samostalno odlučuje.

10. Rezultati rada Poverenika — konkretni primeri

Primer 1: Pristupačnost javne zgrade

Poverenik je dao mišljenje i preporuku opštini koja je odbila pristup osobi sa invaliditetom u invalidskim kolicima u zgradu opštine jer nije bilo rampe. Opština je izgradila rampu.

Primer 2: Zapošljavanje i razumno prilagođavanje

Poslodavac je odbio zaposlenje osobi sa invaliditetom uz obrazloženje da “ne može da obavi posao”. Poverenik je utvrdio diskriminaciju i preporučio razumno prilagođavanje. Poslodavac je zaposlio osobu i prilagodio radno mesto.

Primer 3: Pasvodič u restoranu

Poverenik je pokrenuo prekršajni postupak protiv restorana koji je odbio pristup osobi sa psom vodičem.

Zaključak: Ova služba stvarno radi

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije simbolična institucija. To je nezavisno telo sa stvarnom moći da:

• Utiče na promenu ponašanja diskriminatora
• Pokreće sudske postupke
• Obaveštava javnost o diskriminaciji
• Inicira promenu zakona

Osobe sa invaliditetom su među najugroženijim društvenim grupama u Srbiji. Poverenik je tu da štiti vaša prava i da insistira na ravnopravnosti.

Vaša prava nisu poklon — već zakonska obaveza.

Nemojte ćutati. Prijavite diskriminaciju. Tražite pravdu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je tu da vas čuje.

Kontakt informacije:

• Email: office@ravnopravnost.gov.rs
• Veb sajt: www.ravnopravnost.gov.rs
• Adresa: Bulevar kralja Aleksandra 84, 11000 Beograd
• Obrazac pritužbe: ravnopravnost.gov.rs/diskriminacija/prituzba-zbog-diskriminacije

Ne čekajte da vam neko ponudi pomoć — potražite je sami.

Podelite ovaj vodič sa osobama kojima može biti koristan!